Splinter Cell: Conviction – Utisci

Docepah je se i ja juce u toku poslepodneva. Ovaj naslov se ne bi trebao igrati sa nekim prevelikim ocekivanjima. Ja do sada nisam ni okusio delove pre Convictiona, i ovo mi je leglo perfektno. Nisam znao sta da ocekujem, demo me je toliko odusevio da sam ga prelazio i po 6-7 puta na dan. Neverovatna je igra u svakom pogledu, barem po meni. Od samog pocetka u Malti, gde polako krece inflitracija, i ispitivanje Dimitrija u javnom kupatilu, pa sve do nivoa gde sam sada – infiltracija White House-a. Neki elementi tipa brutalna ispitivanja su mi i ujedno cesto najlepsi deo nivoa. Mozete coveka baciti na LCD televizor i razbiti ga. Jednostavno volim takvu brutalnost u igrama, sve dok ima neka mera i dok takva brutalnost lezi u liku koji je ispoljava, s’cim je Fisher po meni savrsen primerak. Grafika, kao sto je vec neko rekao ne izgleda vrhunski, vec kao nesto zastarelo od pre 3 godine, ne ranije. Ali ja se licno toliko uzivim u ulogu lika [sto je ujedno i svrha] da mi je grafika i njen kvalitet zadnja stvar na pameti. Jedna stvar koja je svakako glavna komponenta igre je raznovrsnost i paleta nacina na koji mozete usmrtiti coveka. Sa ledja, ispod merdevina, uzeti ga kao ljudski stit i tako dalje, sto meni daje beskonacan replay value. Iako kampanja traje kratko, uvek kad mi bude bilo dosadnu cu upaliti igru i pokusavati preci neke nivoe na drugacije nacine. Kao onaj nivo iz demo-a, gde su u onoj zgradi 5-6 likova. Izbacis coveka sa prozora [kojeg inace nema u pravoj igri] sto se vazi kao hand-to-hand kill, markujes 3 lika, pucas na vrh velikog generatora iznad njih koji padne i usmrti dvojicu, ostala cetirti lika dotrcavaju, na zadnjeg pritisnes LT za Death From Above, i odma pri izvrsavanju ubistva pritisnes Y, da bi se izvrsio Execute. < Jedan od po meni jedinstvenih nacina kako ocistiti celu prostoriju od negativaca i to potpuno neopazeno. Malo koje igre daju takvu slobodu ubijanja, i toliko nacina da bi se isto i uradilo. Jos kad se ovlada mehanizam, i kontrole uopste, budete na sedmom nebu. Meni se licno izuzetno dopada sam nacin kretanja kroz lokacije, i uopste kako se boja ekrana menja u crno/belu boju kad ste u senci, dodaje nekako dozivljaju. AI protivnika je sasvim na nivou, i licno igram na Rookie, jer ne zelim da se oznojim. Sama realnost Sam Fishera je brutalna tehnika i nadmoc koju on ima nad svakim protivnikom, sto upravo i ja zelim. Igram vec svo vreme sa istim pistoljem sa prigusivacem, i nemam nameru nesto da menjam. Za vecu snagu uzimam nesto vece. Meni jos igra nije dosadila, i u mojoj knjizi lezi kao jedna od najboljih igara koje sam igrao. Naravno ima i svojih mana, ali kao sto rekoh na samom pocetku, sa vecim ocekivanjima ce vam igra biti gora. Ja sam se udubio, i evo uzeh pauzu samo da napisem ovaj post, nakon cega se odma bacam na kampanju, i ocigledno zavrsavanje iste veceras. Kad sam vec kod toga, videh da traje manje-vise 5-6 sati, sto jeste malo. Ja doduse nisam primetio, i ako se igra zavrsi bas ovog trenutka bicu zadovoljan. “Od viska glava ne boli” naravno, ali tu je i Co-Op mod, koji doduse necu iskusiti jer nemam drugi kontroler. [Koliko znam treba dva? Mozda se varam] Sve u svemu, jedna odlicna igra, i kandidat bar u nekoj kategoriji kao najbolje ostvarenje. Ima par nivoa gde gameplay zablista – [spoilers] gde jurite policajca kroz vasar, bezite iz zgrade gde su na putu svi protivnici mark-ovani, itd. Definitivno vredi skinuti, jer ocigledno nas kao pirate ne kosta nista. Posto ionako trenutno nema nista drugo da se igra [do kraja Aprila].

Advertisement